Ministarstvo finansija je (11.9.2024. god.) objavilo obaveštenje za stručnu i zainteresovanu javnost, da se u periodu od 11. do 30. septembra 2024. god. sprovodi javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskim otpremnicama (u daljem tekstu: Nacrt zakona).
Ministarstvo finansija poziva sve zainteresovane učesnike da uzmu učešće u javnoj raspravi i da svoje primedbe, predloge i sugestije dostave putem elektronske pošte na adresu: eotpremnice.predlozi@mfin.gov.rs, putem portala „e-Konsultacije“ ili pisanim putem na adresu: Ministarstvo finansija, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, sa naznakom „Javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskim otpremnicama“.
Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se na obrascu koji se može preuzeti uz tekst Nacrta zakona, u sadržaju navedenom na obrascu.
Nacrt zakona sačinjen je kao zajednički definisan predlog koji je rezultat rada Radne grupe za izradu Nacrta zakona o elektronskim otpremnicama, obrazovane Rešenjem prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija broj: 002044957 2024 10520 041 003 000 001 od 8.8.2024. god., a imajući u vidu inicijative koje su državni organi, privredni subjekti i druga zainteresovana lica uputili Ministarstvu finansija.
Sa sajta Ministarstva finansija – klikom na ovaj link možete preuzeti tekst Nacrta zakona i propratnu dokumentaciju:
- Zaključak Odbora za privredu i finansije
- Nacrt zakona o elektronskim otpremnicama
- Program javne rasprave
- Obrazac za komentare.
Inače, predviđeno je da Zakon o elektronskim otpremnicama uredi slanje, prijem, obradu, odbijanje, prihvatanje i predstavljanje elektronskih otpremnica u vezi sa kretanjem i inspekcijskim nadzorom kretanja dobara subjekata javnog sektora i subjekata privatnog sektora, kao i druga pitanja koja su od značaja za elektronske otpremnice. Pri tom, subjekt javnog sektora ima značenje kako je propisano Zakonom o elektronskom fakturisanju, a subjekt privatnog sektora je obveznik PDV-a, kao i lice koje učestvuje u kretanju dobara koji su akcizni proizvodi, osim subjekta javnog sektora.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Predviđeno je kreiranje posebnog sistema, kao informatičko-tehnološkog rešenja za elektronske otpremnice, kojim upravlja Centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica. Centralni informacioni posrednik bi bila nadležna jedinica, u okviru Ministarstva finansija, koja upravlja sistemom i ona bi bila odgovorna za njegovo funkcionisanje.
U smislu ovog zakona, kretanje dobara je svaka otprema dobara sa jednog mesta na drugo, u slučaju prometa čije je mesto u R.Srbiji u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i otprema dobara sa jednog mesta na drugo u slučajevima kada takvo kretanje ne predstavlja promet u smislu propisa o PDV, ukoliko se prenos dobara u celosti ili delimično obavlja na teritoriji R.Srbije.
Elektronska otpremnica je isprava koja prati dobra koja se šalje radi evidentiranja kretanja dobara i koja je poslata i primljena preko sistema u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka.
Elektronska prijemnica je dokument o kvalitativnom i kvantitativnom prihvatanju dobara koja se sačinjava na osnovu primljene elektronske otpremnice.
Nacrt zakona o elektronskim otpremnicama predviđa obavezu slanja elektronske otpremnice koju će imati subjekt privatnog sektora i subjekt javnog sektora po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima ima pravo raspolaganja.
Izuzetno, predviđeno je da obaveza slanja elektronske otpremnice NE važi za:
1) kretanje dobara koja se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, uključujući naročito vodu, električnu energiju, prirodni gas, energiju za grejanje, odnosno hlađenje i slično;
2) kretanje dobara koje se smatra prometom na malo u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji;
3) kretanje dobara u okviru ispunjavanja ugovorne obaveze usmerene prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
4) kretanje dobara u okviru nabavke, modernizacije i remonta vojnih i/ili bezbednosno osetljivih dobara, kao i sa njima povezanih kretanja dobara;
5) kretanja dobara koja podrazumevaju premeštanje sa jednog na drugo mesto u okviru jednog subjekta javnog sektora.
