Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija, Siniša Mali, 5.12.2022. god. izjavio je: „Nastavljamo politiku brige o svakom pojedincu, pokazali smo koliko smo kredibilni u vođenju odgovorne ekonomske politike, i u tom svetlu posmatram i predlog budžeta R.Srbije koji je od danas pred narodnim poslanicima.“
On je uoči početka rasprave u Parlamentu o najvažnijem finansijskom zakonu u Srbiji i drugim pratećim finansijskim zakonima, rekao da su za narednu godinu planirani prihodi veći za 7,8%, kao i da su, uprkos velikoj svetskoj ekonomskoj krizi koja traje već treću godinu, prihodi i ove godine veći od planiranih. „Bolje je da smo pesimisiti sa konzervativnim pristupom, da vodimo računa o svakom dinaru, pa ako nas opet iznenadi veći prihod imaćemo gde da ulažemo. Ove godine su prihodi za 192 milijarde dinara premašili projekcije“, rekao je ministar Mali.
On je poručio da predlog budžeta za 2023. godinu počiva na tri stuba - rastu životnog standarda građana i održavanju stabilnosti, nastavku investicija i na energetici.
To znači da se nastavlja sa podizanjem plata i penzija, pa će penzioneri, kako je rekao, nakon uvećanih penzija u novembru za 9%, dobiti još jednu povišicu u januaru i to od 12,1%. „To će, kumulativno, biti najveći rast penzija u Srbiji od 20,8%“, rekao je Mali, i dodao da će, osim penzionera, veća primanja od januara imati i zaposleni u javnom sektoru za 12,5%, ali i građani koji primaju minimalac, sa uvećanjem minimalne zarade od 14,3%, te vojnici kojima će primanja biti veća za 25%.
Prema njegovim rečima, budžetom je predviđeno i dalje rasterećenje zarada, pa je tako od 1. januara 2023. god. planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5%, sa 19.300 na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 1%.
„Pre par godina je ukupno opterećenje zarada bilo 64%, a sada će biti 60%. Dakle, opet je država preuzela na sebe teret povećanja minimalne zarade. To smo uradili kako bismo obezbedili mogućnosti za novo zapošljavanje, ili bar, kako ne bi došlo do smanjenja trenutne zaposlenosti“, naveo je Mali.
Mali je istakao da je kriza u kojoj se ceo svet nalazi počela 2020. god., te da je to najveća kriza od Drugog svetskog rata. Podsetio je na kovid krizu, nastavljenu problemima u lancima snabdevanja, energetskom krizom, konfliktom u Ukrajini. Uprkos svemu tome, kako je istakao, Srbija se bolje snašla od većih i razvijenih zemalja, uspela je da privredu i građane pomogne sa oko devet milijardi evra, i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda u prva tri kvartala ove godine, te postigne nivo nezaposlenosti od 8,9%. Paralelno sa tim, poručio je Mali, Srbija nivo javnog duga održava na oko 54%, što je ispod Mastrihtskih okvira, ali i daleko ispod proseka javnog duga Evropske unije koji iznosi oko 94-95%.
Ministar je podsetio i na otežavajuću ekonomsku okolnost desetostrukog rasta cene struje u proteklih godinu dana, te ukazao da je u svetlu toga povećanje cene struje u Srbiji minimalno. Istakao je i da je najbitnije da su radijatori u Srbiji topli, te da su obezbeđene dovoljne količine gasa, struje za domaćinstva i ekonomiju. Sve se ovo dešava, istakao je Mali, u godinama kada su nakon kovid krize milioni ljudi u svetu ostali bez posla.
Planiraju se dalja kapitalna ulaganja, rekao je Mali, i dodao da je za narednu godinu planirano 6,8% budžeta za kapitalne investicije. Pri tom, u ovom trenutku na računu Srbija ima 285 milijardi dinara i da smo potpuno likvidni.
Ministar je istakao i da je u Parlamentu otvoren za sugestije, ukoliko su konstruktivne, te da su u budžetu za narednu godinu planirana veća izdvajanja za prosvetu i nauku za koju se, kako je naveo, planira 100 milijardi dinara više u odnosu na izdvajanja od pre 10 godina. Veći budžeti, kako je najavio, planirani su i za poljoprivredu i kulturu.
On je dodao i da se za pomoć mladima od 16 do 29 godina u iznosu od 5.000 dinara do sada prijavilo 715.000 ljudi, te je pozvao sve koji ispunjavaju uslove da se prijave do 15. decembra na portalu Uprave za trezor.
