rezon media grup srbija

stručne publikacije

 

  • Dec. 15
  • 09:16

Primena pojedinih spornih odredaba novog Zakona o zdravstvenom osiguranju

20.11.2019

U praksi se javilo dosta nedoumica u vezi sa primenom novog Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/19), koji je u primeni od 11.4.2019. god.

Jedna od najvažnijih za naše čitaoce, svakako jeste zabuna koju su razni nadležni organi (RFZO, RFPIO, CROSO, Poreska uprava,…) izazvali različitim tumačenjima odredbe ovog zakona koja se odnosi na pitanje - da li poslodavci plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje za penzionere zaposlene pre stupanja na snagu novog zakona, tj. pre 11.4.2019. god.?

S tim u vezi, u nastavku prenosimo mišljenje Ministarstva zdravlja dato u vezi primene navedenih i još par drugih odredbi novog Zakona o zdravstvenom osiguranju.

 

Primena pojedinih spornih odredaba novog Zakona o zdravstvenom osiguranju

(„Sl. glasnik RS“, br. 25/19)

 

Republika Srbija

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Br. 011-00-95/2019-05

Beograd, 14.05.2019. god.

 

U cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/19 - u daljem tekstu: Zakon) koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo vas sledeće:

 

1. Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri - osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni.

Pravilna primena ove odredbe podrazumeva njenu primenu kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila 2019. godine, a nesporno i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da osiguranici penzioneri koji su u radnom odnosu, kao i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, pravilnom primenom ove odredbe nemaju prekid zdravstvenog osiguranja, već im se samo menja osnov osiguranja. U tom cilju, Republički fond za zdravstveno osiguranje, u saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, treba da preduzme neophodne mere i aktivnosti kako bi svi penzioneri u radnom odnosu i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, nesmetano mogli i dalje da koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa Zakonom.

 

2. Članom 78. stav 3. Zakona propisano je da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Član 95. stav 2. Zakona propisuje da visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučaju iz člana 78. stav 3. iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.

Članom 101. stav 1. Zakona propisano je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.

Navedeni član 78. stav 3. treba tumačiti tako da se roditelju deteta čije je zdravstveno stanje teško oštećeno zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta od prvog dana privremene sprečenosti za rad obezbeđuje pravo na naknadu zarade u visini od 100% od osnova za naknadu zarade.

Naime, navedena odredba se odnosi na roditelja deteta koje ima uspostavljenu dijagnozu teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta kojem izabrani lekar po tom osnovu, tj. po toj dijagnozi utvrđuje privremenu sprečenost za rad zbog nege deteta u određenom trajanju (npr. 15 dana ili duže, podsećamo da izabrani lekar po Zakonu može da utvrdi privremenu sprečenost za rad do 60 dana). Za taj period roditelju pripada pravo na naknadu zarade u visini od 100% od osnova za naknadu zarade, s obzirom da je navedenim članom 95. stav 2. propisano da se naknada zarade isplaćuje u toj visini i iz sredstava poslodavca (a period privremene sprečenosti za rad do 30 dana svakako pada na teret poslodavca). Ukoliko u toku trajanja privremene sprečenosti za rad, utvrđene od strane izabranog lekara, roditelj deteta pribavi predlog zdravstvene ustanove u kojoj se dete leči da dužina privremene sprečenosti za rad koju je utvrdio izabrani lekar nije dovoljna za negu deteta, već da taj period treba produžiti, izabrani lekar sa tim predlogom upućuje roditelja na drugostepenu komisiju koja produžava pravo na naknadu zarade po navedenom predlogu, a to produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija na svakih šest meseci u svakom pojedinačnom slučaju, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna (član 78. stav 4.). Od 31. dana privremene sprečenosti za rad, ta naknada se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja takođe u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, a shodno citiranoj odredbi člana 95. stav 2. ovog zakona, a u vezi člana 101. stav 1. Zakona.

Dakle, pojam iz člana 78. stav 3. "produžiti" podrazumeva samo mogućnost da se roditelju omogući duži period nege teško obolelog deteta od navedenih dijagnoza, a koja zavisi od toga da li će zdravstvena ustanova u kojoj se dete leči predložiti produženje tog prava ili ne, a nikako kao prvi dan od kojeg roditelj može primati naknadu zarade u visini od 100%, s obzirom da je upravo i cilj ovako formulisane odredbe i bio da se u slučajevima predviđenim navedenim članom 78. stav 3. Zakona, roditeljima obezbedi 100% od osnova za naknadu zarade počev od prvog dana sprečenosti za rad.

Navedeno ima smisla, jer se to pravo u toj visini obezbeđuje upravo roditeljima obolele dece koja već imaju uspostavljenu dijagnozu.

Dakle, citirana odredba člana 78. stav 3. i člana 95. stav 2. se primenjuje u slučaju kada je nesporno utvrđena dijagnoza koja se odnosi na teško oštećenje moždanih struktura, malignu bolest ili drugo teško pogoršanje zdravstvenog stanja deteta zbog kojeg je detetu neophodna nega roditelja koji je po tom osnovu privremeno sprečen za rad što utvrđuje izabrani lekar u određenom trajanju. Tek po predlogu zdravstvene ustanove u kojoj se dete leči, to pravo se produžava i ceni na svakih šest meseci od strane drugostepene komisije.

 

3. Članom 88. stav 3. Zakona propisano je da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu iz stava 2. ovog zakona.

Napominjemo da je cilj citirane odredbe da se napravi razlika između osiguranika koji je svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad bio u radnom odnosu, od osiguranika koji u tih 12 meseci nije bio svih tih meseci u radnom odnosu, tako da osnov za naknadu zarade za osiguranika koji je u tih 12 meseci svih 12 meseci bio u radnom odnosu čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, dok za osiguranika koji u tih 12 meseci nije svih 12 meseci bio u radnom odnosu, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojem je bio u radnom odnosu, a za mesece za koje nije bio u radnom odnosu osnov čini minimalna zarada (npr. osiguranik je bio u radnom odnosu 8 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, pa osnov za naknadu zarade za tih 8 meseci čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za preostala 4 meseca osnov čini minimalna zarada).

 

* * *

Zaključak

Iz navedenog mišljenja Ministarstva zdravlja može se zaključiti da poslodavci treba da plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje za penzionere zaposlene, i to, bez obzira da li su oni kod poslodavca zaposleni pre 11.4.2019. god. ili nakon tog datuma.

 

  • Kontakt podaci
  • Rezon Media Grup
  • Loznička 2, 11000 Beograd
  • +381 11 244 34 01
  • +381 11 244 91 46
  • info@rezon.rs
  •  
  • Rezon Bulgaria
  • Rezon Romania

Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.