Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 12.12.2024. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. januara 2025. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 12. decembra, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu. Takođe, Izvršni odbor NBS je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike NBS imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i uticaja koje one mogu imati na makroekonomska kretanja. Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda. Iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvaljujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom, dobrim zalihama i rastu proizvodnje na američkom kontinentu, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalje je prisutna.
Inflacija u Srbiji nalazi se u granicama cilja (3 ± 1,5%) i u oktobru je blago ubrzala u odnosu na septembar na 4,5%. Na to je uticao pre svega rast cena povrća, koji je zbog suše bio veći od očekivanog. Smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci i dalje upućuje na opreznost monetarne politike, istakao je Izvršni odbor NBS. Kada je u pitanju bazna inflacija, slično kao u zemljama regiona, ona je viša od ukupne inflacije i u oktobru je neznatno ubrzala na 5,5%. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će, pre svega, doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji.
Odlučujući o monetarnoj politici, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potvrđena je preliminarna procena rasta bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju od 3,1% međugodišnje, tako da je rast od početka godine iznosio 4,0% međugodišnje, pri čemu je industrijska proizvodnja u periodu januar–oktobar 2024. godine veća u odnosu na isti period prošle godine za 3,3%. Takvoj dinamici industrijske proizvodnje doprineo je veći obim proizvodnje u sektorima rudarstva i prerađivačke industrije, dok je u energetskom sektoru proizvodnja bila niža zbog smanjenog hidropotencijala u uslovima suše. Podsticaj domaćoj tražnji dali su realni rast zarada i smanjenje nezaposlenosti na 8,1%, prema Anketi o radnoj snazi za treće tromesečje 2024, kao i tekući investicioni ciklus podržan prilivima po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalnih izdataka države. Domaćoj tražnji doprinose i povoljniji uslovi finansiranja zahvaljujući ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i po tom osnovu ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2% međugodišnje u oktobru. Povoljniji uslovi finansiranja rezultat su i niže premije rizika zemlje usled povećanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard & Poor’s, što će se odraziti na dalji rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i na privredni rast. S druge strane, oporavak tražnje naših vodećih trgovinskih partnera još uvek je spor, s tim da se postepeno ubrzanje očekuje u narednom periodu, što će, zajedno s realizacijom investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” i ostalih infrastrukturnih projekata, doprineti ubrzanju rasta ekonomske aktivnosti – sa očekivanih 3,8% u ovoj godini na raspon 4–5% u naredne dve godine.
Izvršni odbor NBS nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor NBS će voditi računa o tome da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
