Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 11.6.2026. god.) ponovo odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. jula 2026. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 11.6.2026. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
U skladu sa očekivanjima Izvršni odbor NBS, međugodišnja inflacija je u aprilu iznosila 3,3%, pri čemu je njeno ubrzanje sa 2,8% u martu gotovo u potpunosti posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i, po tom osnovu, viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena naftnih derivata bio bi veći da država nije preduzela mere koje su obuhvatale smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi. Prema oceni Izvršnog odbora NBS, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno blago pređe gornju granicu cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20%. Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije. Prema oceni Izvršnog odbora NBS, usporavanju inflacije tokom naredne godine doprineće i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada.
Sukob na Bliskom istoku i zatvaranje prolaza kroz Ormuski moreuz za većinu brodova povećali su zabrinutost da bi energetska kriza mogla da podstakne ponovni rast inflacije na globalnom nivou. Rast svetske cene nafte predstavlja šok na strani ponude koji povećava inflaciju direktno, preko viših cena goriva, i indirektno, preko viših troškova za preduzeća. S druge strane, po tom osnovu smanjuje se raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju, povećava neizvesnost i slabi ekonomska aktivnost, što dodatno usložnjava proces odlučivanja o monetarnoj politici. Podaci za sada pokazuju da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, uz spremnost centralnih banaka da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada. Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove. Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, povećana na 3,2% u maju (sa oko 2% pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte. Neizvesnost u pogledu makroekonomskih efekata sukoba na Bliskom istoku i dalje je visoka, jer bi moglo doći i do znatnijeg rasta cena kontejnerskog transporta i mineralnih đubriva, narušavanja lanaca snabdevanja, investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova robe i kapitala. Konačni efekti energetskog šoka na globalnu, kao i na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost, teško se mogu proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. iznosio je 3,2% i bio je viši od prve procene, koja je iznosila 3,0%. Pored toga, dostupni mesečni pokazatelji za april ukazuju na pozitivna kretanja u industriji, trgovini na malo i turizmu, što je u skladu s našom majskom projekcijom privrednog rasta od 3% u ovoj godini. U dosadašnjem toku godine, rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati i od realizacije investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, a u 2027. godini i od održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo”. Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u aprilu ubrzao na 17,1% međugodišnje. Ipak, ekonomska aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje, kao i na tokove kapitala.
U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima.
