Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj (7.9.2023. god.) odlučio i ovoga puta da referentnu kamatnu stopu zadrži na niovu od 6,5% (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. oktobra 2023. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 7. septembra, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na istom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 5,25%.
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodnih podizanja osnovnih kamatnih stopa. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Ipak, radi odlučne borbe protiv inflacije, NBS je odlučila da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove. Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor NBS ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.
Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka nastavljeno je pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju s prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. U zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, ukupna međugodišnja inflacija nepromenjena je u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom. Naredne odluke Evropske centralne banke u velikoj meri zavisiće od podataka koji budu pristizali, s obzirom na još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija. Sličan stav u pogledu monetarne politike izneo je i Sistem federalnih rezervi na poslednjem sastanku, pri čemu je proces dezinflacije u Sjedinjenim Američkim Državama brži nego u zoni evra. Izvršni odbor NBS ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu, kao i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Međugodišnja inflacija u Srbiji od aprila nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5%, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu s ranijim procenama NBS. Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4% međugodišnje. Izvršni odbor NBS očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8%. Na takvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7% međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku. Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3% međugodišnje, što je u skladu s projekcijom NBS da će na nivou godine on biti u rasponu od 2% do 3%. Ostvarenom rastu najviše doprinosi neto izvoz zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, uprkos tome što je očekivani rast svetske privrede ove i naredne godine usporen zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije i nižih investicija. Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor NBS je uzeo u obzir i rizik da smanjena eksterna tražnja u određenoj meri može umanjiti proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji u narednom periodu.
NBS će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.
