Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj (9.11.2023. god.) ponovo odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na niovu od 6,5% (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. deceembra 2023. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 6. oktobra, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na istom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 5,25%.
Odluku Izvršnog odbora NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelili su nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta – kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, ali i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja, ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. U uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji.
Izvršni odbor NBS je istakao da opreznost u odlučivanju o monetarnoj politici i dalje nalažu geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja konflikta na Bliskom istoku, kao i volatilno kretanje svetskih cena sirove nafte i nekih vrsta hrane, što može uticati i na inflaciona očekivanja. Ipak, u odnosu na maksimume dostignute prošle godine, cene primarnih proizvoda su niže i, ako se geopolitičke tenzije ne budu dalje zaoštravale, po ovom osnovu ne treba očekivati neki znatniji efekat na globalnu i domaću inflaciju.
Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji od aprila, pri čemu je u avgustu i septembru bila i nešto niža nego što smo očekivali. Usporavanje inflacije na 10,2% u septembru rezultat je nižeg rasta cena hrane i bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je smanjena na 8,2%. Važno je istaći i značaj zaoštravanja monetarnih uslova, koje će, zajedno sa ostalim faktorima, uticati na gotovo izvesno vraćanje inflacije na jednocifreni nivo u oktobru i nastavak njenog daljeg smanjenja u narednim mesecima. Smirivanje inflacije odrazilo se na dalji pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, kao i na kretanje očekivanja za dve i tri godine unapred u granicama cilja NBS. I prema našoj novoj projekciji, inflacija će krajem ove godine iznositi oko 8%, a sredinom 2024. će se vratiti u granice cilja.
Izvršni odbor NBS je istakao da je privredni rast u trećem tromesečju ubrzao iznad očekivanja – na 3,5%, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući ubrzanju realizacije infrastrukturnih projekata, najveći doprinos rastu potiče od građevinarstva. Povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje. Takođe, podaci o prinosima najvažnijih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona premašila naša očekivanja i da je bila iznadprosečna. Posmatrano s rashodne strane, rast je bio vođen rastom investicija, i to prvenstveno privatnih. Takođe, pozitivan doprinos, mada u manjoj meri nego u prvoj polovini godine, dao je neto izvoz, kao rezultat nastavka realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza.
NBS će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.
Na sednici održanoj 9.11.2023. god., Izvršni odbor NBS je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 15. novembra.
