• May. 18
  • 17:01

Referentna kamatna stopa ponovo povećana - od 12. maja iznosi 2%

13.05.2022

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 12.5.2022. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu i ovoga puta podigne, i to na nivo od 2,00%, koja je u primeni počev od 12.5.2022. god. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. juna 2022. god.

Počev od istog datuma (12.5.2022. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 12,00%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 2,00%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.

Počev od 13.5.2022. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 10,00%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

 

Takođe, na istoj sednici od 12. maja, Izvršni odbor NBS je istovremeno odlučio da poveća za po 50 baznih poena i stopu na depozitne olakšice – na nivo od 1%, kao i stopu na kreditne olakšice - na nivo od 3%.

 

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije.

Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor NBS je drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

Pored toga, Izvršni odbor NBS ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor NBS konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1% međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije. Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8% u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema najnovijim projekcijama NBS, i dalje se očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor NBS procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

S obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno je povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0%, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3% međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

 

Na istoj sednici (od 12.5.2022. god.), Izvršni odbor NBS je usvojio majski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 18. maja.

 


Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.