• Jan. 28
  • 23:35

Referentna kamatna stopa povećana na 5,25%

16.01.2023

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 12.1.2023. god.) i ovoga puta odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu, i to na nivo od 5,25%, koja je u primeni počev od 12.1.2023. god. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2023. god.

Počev od istog datuma (12.1.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,25%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 5,25%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.

Počev od 13.1.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,25% – čini je važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

Takođe, na istoj sednici od 12. januara, Izvršni odbor NBS je istovremeno odlučio da poveća i stopu na kreditne olakšice, koja sada iznosi 6,25%, a stopu na depozitne olakšice povećao je na 4,25%.

 

Donošenjem ovakve odluke Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja. Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deseto uzastopno povećanje (počev od aprila 2022.), zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 425 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

I pored činjenice da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata, na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, NBS čitavim setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju ka cilju u narednom periodu. Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, NBS je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda.

Na globalnom nivou pozitivno se mogu oceniti znaci popuštanja inflacije, čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou. Geopolitičke tenzije su i dalje izražene, a kretanje svetskih cena energenata i hrane volatilno, pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje, što upućuje na opreznost monetarne politike NBS. Prema prvim procenama za decembar, inflacija u zemljama zone evra nastavila je da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast. Pored toga, preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju na to da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija nego što se predviđalo, a, prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo. Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi. Ipak, očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka, na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu.

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem svetske energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila naš region. Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9%, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1%. Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru. Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. god. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3%, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora. Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od prerađivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i prisutnim zastojima u lancima snabdevanja. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor NBS je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u građevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija. Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

 

  • Kontakt podaci
  • Rezon Media Grup
  • Loznička 2, 11000 Beograd
  • +381 11 244 34 01
  • +381 11 244 91 46
  • info@rezon.rs
  • Instagram
  •  
  • Rezon Bulgaria
  • Rezon Romania

Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.