rezon media grup srbija

stručne publikacije

 

  • Nov. 22
  • 00:53

Referentna kamatna stopa snižena na nivo od 2,25%

07.11.2019

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 7.11.2019. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu snizi na nivo od 2,25%, koja je u primeni počev od 7.11.2019. god. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 12. decembra 2019. god.

Počev od istog datuma (7.11.2019. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 12,25%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 2,25%, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Počev od 8.11.2019.g. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 10,25%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

 

Pogledajte i ostale aktuelne podatke

 

Smanjenjem referentne kamatne stope na novi, najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, Narodna banka Srbije dodatno podržava kreditni i privredni rast.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor NBS je, pre svega, imao u vidu da su inflatorni pritisci dodatno oslabili. Kao i u drugim zemljama u okruženju, usled smanjenja doprinosa cena hrane, pre svega povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i niže svetske cene nafte, međugodišnja inflacija u Srbiji se prethodnih nekoliko meseci usporavala i u septembru je iznosila 1,1%. Na niske inflatorne pritiske ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u donjoj polovini ciljanog raspona. Prema novembarskoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija do kraja ove i u prvoj polovini naredne godine kretaće se oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku pod uticajem rasta agregatne tražnje.

Izvršni odbor NBS ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i rekordnom nivou deviznih rezervi naše zemlje. Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Aktuelni ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio veći od prethodnih projekcija, vođen oporavkom prerađivačke industrije nakon završenih remonta u naftnoj i hemijskoj industriji i usled aktiviranja investicija iz prethodnog perioda, kao i bržim rastom aktivnosti u sektoru građevinarstva i usluga. Domaći faktori su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, pri čemu rastu investicija doprinose nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni uslovi finansiranja. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima kreditnog zaduženja.

Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora NBS da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Evropska centralna banka je u septembru donela novi paket mera monetarnih podsticaja (najveći u poslednje tri godine) i najavila da je spremna da učini i više dok se ne postigne održivo približavanje inflacije cilju. Sistem federalnih rezervi je u oktobru, u skladu sa očekivanjima, ponovo snizio referentnu kamatnu stopu. To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, inflatorni pritisci u međunarodnom okruženju i dalje su niski, pre svega u zoni evra, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.

Na istoj sednici, Izvršni odbor NBS je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 14. novembra. Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

  • Kontakt podaci
  • Rezon Media Grup
  • Loznička 2, 11000 Beograd
  • +381 11 244 34 01
  • +381 11 244 91 46
  • info@rezon.rs
  •  
  • Rezon Bulgaria
  • Rezon Romania

Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.