rezon media grup srbija

stručne publikacije

 

  • Aug. 20
  • 01:35

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 3%

07.06.2019

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 6.6.2019. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu i dalje zadrži na nivou od 3,00%. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 11. jula 2019. god.

Donoseći odluku da ne menja referentnu kamatnu stopu, Izvršni odbor NBS je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.

Zadržavajući referentnu kamatnu stopu, Izvršni odbor NBS je konstatovao da je inflacija čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom i da će tako ostati i u narednom periodu. U skladu sa očekivanjima i najavama NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3,0 ± 1,5%) i u aprilu je iznosila 3,1%, što je, prema proceni Izvršnog odbora NBS, njen najviši nivo za ovu godinu. Izvršni odbor NBS očekuje da će inflacija od maja imati silaznu tendenciju i da će se tokom prve polovine 2020. naći blizu donje granice ciljanog raspona, a potom započeti postepen povratak ka centralnoj vrednosti cilja. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su usidrena oko cilja od 3,0% i za godinu i za dve godine unapred.

Razmatrajući aktuelna makroekonomska kretanja, Izvršni odbor NBS je ocenio da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. Nove protekcionističke mere i trgovinske tenzije povećavaju neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Takođe, svetska cena nafte je volatilna, a njeno kretanje u narednom periodu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje. Usporavanje globalnog privrednog rasta i inflacije utiče na proces normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koji će biti sporiji od očekivanog. Međutim, i dalje je neizvesno u kojoj meri će se proces normalizacije razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo uticati na to da globalni tokovi kapitala budu nestabilni.

Izvršni odbor NBS ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u četiri meseca ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor NBS očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje eksterne neravnoteže u srednjem roku.

 

Podsećamo, eskontna stopa se od 12.5.2010.g. utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope, koja i dalje iznosi 3,00%, tako da, od 12.4.2018.g. i eskontna stopa iznosi 3,00%.

Počev od istog datuma, kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 13,00%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 3,00%, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Podsećamo, konformni metod obračuna kamate na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja primenjivao se do 31.12.2012.g, a od 1.1.2013.g. prilikom obračuna kamate primenjuje se metod PROSTOG interesnog računa od sto, saglasno čl. 40. Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA („Sl. glasnik RS“, br. 93/12).

Takođe, počev od 27.7.2012.g. konformni metod se ne koristi ni prilikom obračuna zatezne kamate po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa (za obaveze nastale nakon 3.3.2001.g.), već se kod obračuna primenjuje prost kamatni račun (proporcionalni metod). Dakle, kamata se obračunava na osnovni dug, a ne na dug uvećan za prethodno obračunatu kamatu. Detaljno o ovome, pogledajte u br. 84. ovog časopisa (sept. 2012, na str. 9). Međutim, ukoliko se vrši obračun po osnovu obaveza nastalih pre 3.3.2001.g, primenjuje se konformni metod - pogledajte tekst na str. 21. broja 91. ovog časopisa (april 2013.).

Počev od 13.4.2018.g. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 11,00%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

Pogledajte ažuriranu tabelu sa Najvažnijim aktuelnim podacima (klikom na link).

  • Kontakt podaci
  • Rezon Media Grup
  • Loznička 2, 11000 Beograd
  • +381 11 244 34 01
  • +381 11 244 91 46
  • info@rezon.rs
  •  
  • Rezon Bulgaria
  • Rezon Romania

Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.