Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 13.3.2025. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. aprila 2025. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 13. marta 2025. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je istakao da je referentna kamatna stopa tokom prethodne godine u tri navrata smanjivana za po 25 baznih poena i da se od septembra 2024. god. nalazi na nivou od 5,75%, pri čemu se efekti ovih smanjenja mogu očekivati i u narednom periodu. Izvršni odbor NBS je naveo da je, i pored znatnog smanjenja inflacije i njene stabilizacije, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom na i dalje prisutne geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju. Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama.
Inflacija se od početka ove godine kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njenu dinamiku opredelile su više cene naftnih derivata, poskupljenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda – povrća, kafe i konditorskih proizvoda, kao i cene komunalnih usluga. Ipak, međugodišnji rast cena hrane nastavio je da se kreće ispod ukupne inflacije i u februaru je iznosio 4,3%. Izvršni odbor NBS je imao u vidu da bi inflacija, prema februarskoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nakon kretanja oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja početkom godine, od drugog tromesečja trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima, kao i niže cene voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone.
Republički zavod za statistiku potvrdio je prethodno datu procenu o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju prošle godine od 3,3% međugodišnje i korigovao naviše prethodna dva tromesečja, tako da je u celoj 2024. godini ostvaren rast od 3,9%. Prema projekciji NBS, rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini iznosiće oko 4,5% i biće vođen domaćom tražnjom, a pre svega ličnom potrošnjom i investicijama u osnovna sredstva. Pritom, rast privatne potrošnje zasnivaće se na većem raspoloživom dohotku i pozitivnim trendovima na tržištu rada, a rast investicija na povećanoj profitabilnosti privrede, očekivanom nastavku visokih priliva stranih direktnih investicija, planiranim kapitalnim izdacima države, a posebno realizaciji infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija – Ekspo 2027“. Na rast investicija trebalo bi pozitivno da utiču i povoljniji finansijski uslovi zahvaljujući dosadašnjem ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. U ovom trenutku teško je oceniti u kojoj meri će se rast protekcionizma u svetu i uvođenje novih carina odraziti na ekonomsku aktivnost u Srbiji, a prisutan je i rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje. Pokazatelji realnog sektora za januar ukazuju na to da za sada nije došlo do znatnijih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i rast aktivnosti u uslužnim sektorima, ali se kod priliva stranih direktnih investicija u dosadašnjem toku godine ipak beleži određeno usporavanje.
Izvršni odbor NBS nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor NBS će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
