Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 10.4.2025. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. maja 2025. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 10. aprila 2025. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je istakao da je, i pored znatnog smanjenja inflacije tokom 2023. god., a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. god., neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, jer domaća inflacija u velikoj meri zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost. S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo doći do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije. Izvršni odbor NBS je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka u prethodnom periodu ublažila svoju monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas. Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju zone evra, uticaće i na odluke Evropske centralne banke o daljem ublažavanju monetarnih uslova. Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi biti oprezniji i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu. Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija prošlogodišnja domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu s našim očekivanjima i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, tj. do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko 5% već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji.
Razmatrajući kretanja u realnom sektoru, Izvršni odbor NBS je konstatovao da je nakon prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,9%, koji je bio u samom vrhu u Evropi, u prvim mesecima ove godine aktivnost u proizvodnom i u uslužnim sektorima je usporila. U januaru i februaru zajedno posmatrano, aktivnost u prerađivačkoj industriji je stagnirala, dok je rast prometa u trgovini i turizmu usporen, pre svega u februaru. Rast protekcionizma u svetu, uvođenje novih carina i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, uz blokade i proteste na domaćem tržištu, koji u određenoj meri utiču na odlaganje investicija i potrošnje, predstavljaju rizik po privredni rast Srbije. Ipak, Izvršni odbor NBS očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija – Ekspo 2027”, koji će imati direktne i indirektne pozitivne efekte na našu privredu. Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10%, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.
Izvršni odbor NBS nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor NBS će voditi računa da se očuva finansijska stabilnost i povoljni izgledi privrednog rasta.
