rezon media grup srbija

stručne publikacije

Logovanje

  • Nov. 23
  • 11:11

Spoljnotrgovinska robna razmena za avgust 2017.

02.10.2017

 

 SPOLJNOTRGOVINSKA ROBNA RAZMENA REPUBLIKE SRBIJE, AVGUST 2017. GODINE

 

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

Beograd, 29.09.2017. god.

 

 Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar - avgust 2017. godine iznosi:

24.699,9 miliona dolaraporast od 11,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

22.418,8 miliona evraporast od 13,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 10.896,5 mil. dolara, što čini rast od 11,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 13.803,4 mil. dolara, što je za 11,6% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.891,1 miliona, i to je povećanje od 13,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12.527,7 miliona, što predstavlja povećanje od 13,1% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2.906,9 mil. dolara, što čini povećanje od 10,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.636,6 miliona, što je povećanje od 11,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,0%); sledi Beogradski region (26,8/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (24,7%), Region Južne i Istočne Srbije (15,5%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (27,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,7%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,7%(6073,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 33,9% (3695,0) i oprema, 10,3% (1127,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,4% (7920,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,3% (2519,6), i oprema, 11,5% (1584,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,9% (1778,9 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,3% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

Italija

1472.6

1343.9

Nemačka

1753.7

1591.1

Nemačka

1390.8

1262.1

Italija

1381.6

1255.9

Bosna i Hercegovina

861.1

780.0

Kina

1091.5

989.0

Ruska federacija

656.2

594.4

Ruska federacija

1034.2

942.9

Rumunija

555.7

504.6

Mađarska

645.2

585.8

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.322,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđe i čelik, drumska vozila, proizvoda od metala. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi 1894,2 a uvoz 571,3 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,6%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.714,9a uvoz 517,1 mil. evra (suficit je 1.197.8 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 331,6%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoz raznih vrsta pića i dizel automobili, Bosnom i Hercegovinom (izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja), a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše zavarene cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati).

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 32,0% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,8% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,0%.

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Drumskavozila

948.3

866.9

Drumskavozila

1143.1

1043.1

Električnemašineiaparati

933.9

848.0

Naftainaftniderivati

885.3

800.2

Povrćeivoće

590.4

533.1

Električnemašineiaparati

703.1

637.5

Obojenimetali

520.3

472.1

Industr.mašinezaopštuupotrebu

496.1

449.1

Gvožđeičelik

490.5

444.9

Medicinskiifarmaceutskiproizvodi

471.0

428.7

 

U avgustu 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.399,7 miliona dolara, što čini povećanje od 20,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.807,2 miliona dolara, što je povećanje od 18,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.188,6 miliona evra, što čini povećanje od 14,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.534,1 miliona evra, što čini povećanje od 12,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks . avgust 2017 / jul 2017. godine pokazuje rast izvoza za 5,4% i rast uvoza za 1,7%. Računato u evrima, desezonirani indeks avgust 2017 / jul 2017. godine pokazuje rast izvoza za 4,0% i rast voza za 0,7%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec avgust:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (64 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (50 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, u vrednosti od 33 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra iznosio je 29 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu cigareta koje sadrže duvan iznosio je 22 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (97 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (44 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je uvoz lekova za maloprodaju (36 mil. dolara). Prirodni gas smouvezli za 32 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja sa 28 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

  

Izvor: Grupa za informisanje i diseminaciju NZS.


Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs