Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 9.10.2025. god.) i ovoga puta odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 13. novembra 2025. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 10. jula 2025. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji prethodnih meseci bila je pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovoljnih vremenskih prilika i u avgustu je iznosila 4,7%, dok je bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5%, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga.
Izvršni odbor NBS procenjuje da je kao rezultat Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su na 6 meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, međugodišnja inflacija u septembru znatno usporila, na nivo oko centralne vrednosti cilja, kao i da će nastaviti relativno stabilno kretanje na sličnom nivou do kraja godine. Tokom naredne godine očekuje se dalje popuštanje inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja po osnovu nižih troškovnih pritisaka i efekta slabljenja dolara prema evru. Takođe, trebalo bi da dolazak nove poljoprivredne sezone povoljno utiče na kretanje inflacije, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine, ali će, prema oceni Izvršnog odbora NBS, ukupna inflacija u narednoj godini nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3 ± 1,5%.
Obrazlažući odluku, Izvršni odbor NBS je istakao da je i dalje neophodna opreznost u vođenju monetarne politike zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako manja nego u prvoj polovini godine, i dalje izražena. Geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za rast cena energenata. Iako se očekuje poboljšanje globalne poslovne klime u narednom periodu jer se režim carina stabilizovao, ostaje da se vidi kakve će biti konkretne posledice viših carina imajući u vidu da je ove godine povećana trgovina u okviru priprema za njihovo stupanje na snagu. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, Sistem Federalnih Rezervi je u septembru snizio svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena, a nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu kako bi se podstaklo ubrzanje rasta ekonomske aktivnosti. Evropska centralna banka je i u septembru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da se proces ublažavanja monetarne politike bliži kraju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine iznosio je u proseku 2%, uz blago višu dinamiku u drugom u odnosu na prvo tromesečje. U drugoj polovini godine Izvršni odbor NBS očekuje ubrzanje privrednog rasta, čemu treba da doprinesu dalji rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. Izvršni odbor NBS ističe da se podrška očekivanom ubrzanju privrednog rasta pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike i izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva. Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povoljnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana s nižim primanjima i penzionera.
Izvršni odbor NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor NBS će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
