Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 8.10.2026. god.) ponovo odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 12. novembra 2026. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 8.10.2026. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Iako su prvobitno izostali znatniji inflatorni efekti na globalnom nivou po osnovu eskalacije sukoba na Bliskom istoku, izazovi su od letos dodatno povećani, budući da je cena sirove nafte ponovo porasla, što prati i rast cena prirodnog gasa i električne energije. Dosadašnjem ublažavanju znatnijih efekata na cene naftnih derivata na domaćem tržištu doprineli su smanjenje akciza na naftne derivate i korišćenje raspoloživih zaliha energenata. Ipak, ako sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta na globalnom nivou, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u znatnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika, istakao je Izvršni odbor NBS.
Međugodišnja inflacija je u avgustu blago ubrzala – na 2,2%, sa 1,9% u julu, prvenstveno usled nastavka energetskog šoka i povišenih svetskih cena nafte, pri čemu Izvršni odbor NBS očekuje da će niska baza iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži uticati da se inflacija od septembra ove godine kreće oko 4%. Izvršni odbor NBS je istakao da se prema poslednjoj raspoloživoj srednjoročnoj projekciji Narodne banke Srbije iz avgusta očekivalo da će međugodišnja inflacija do kraja perioda projekcije, tj. u naredne dve godine, nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da su sada povećani rizici naviše zbog produženog trajanja energetskog šoka i većeg od očekivanog rasta svetskih cena ostalih primarnih proizvoda.
Ekonomska aktivnost je u prvoj polovini ove godine viša za 3,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pri čemu najveći pozitivan doprinos i dalje daju uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, s tim da je rast aktivnosti zabeležen i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Mesečni pokazatelji dostupni za jul i avgust ukazuju na to da su uslužni sektori i u trećem tromesečju pružali najveći doprinos ekonomskoj aktivnosti, dok se na industrijsku proizvodnju odražavaju efekti suše i smanjenog vodostaja. Izvršni odbor NBS očekuje da će privredni rast ove godine iznositi najmanje 3,2% i da će naredne godine biti ubrzan na oko 4,5%. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor NBS će donositi odluke na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na kretanje inflacije. Ako proceni da ostvareni rast svetskih cena energenata ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.
