Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 12.2.2026. god.) ponovo odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 12. marta 2026. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 12.2.2026. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu, kao i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS, međugodišnja inflacija je tokom poslednjeg tromesečja 2025. nastavila da se kreće blago ispod centralne vrednosti cilja, spustivši se u decembru na 2,7%. Na takvo kretanje inflacije u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji. Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% Izvršni odbor NBS očekuje i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026, kao i u srednjem roku. Pored oprezne monetarne politike NBS, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona, kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i niska uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe. Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost.
U obrazloženju svoje odluke Izvršni odbor NBS naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega zbog i dalje izražene globalne neizvesnosti usled geopolitičkih tenzija i protekcionizma, koji u velikoj meri utiču na kretanja na robnim i finansijskim tržištima, kao i na investiciono i potrošačko poverenje. Po tom osnovu, u poslednjih mesec dana beleži se povećana volatilnost svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i plemenitih metala i međuvalutnih odnosa. Pritom, jačanje protekcionizma moglo bi negativno da utiče na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije. Kada je reč o odlukama o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, projekcije Sistema federalnih rezervi (FED) koje su objavljene nakon sastanka u decembru ukazuju na to da bi se mogao očekivati nastavak smanjenja raspona referentne stope u narednom periodu, dok će Evropska centralna banka verovatno zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa neko vreme, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju.
Ekonomska aktivnost u Srbiji bila je izložena znatnim izazovima u prošloj godini, pri čemu je smanjen obim proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije nakon uvedenih sankcija onemogućio znatnije ubrzanje dinamike privrednog rasta u poslednjem tromesečju, tako da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na nivou godine rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 2,0%. Izvršni odbor NBS očekuje ubrzanje privrednog rasta u ovoj i narednoj godini, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, pri čemu će u 2027. pozitivan doprinos imati i neto izvoz usled održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo”.
Izvršni odbor NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor NBS će voditi računa o tome da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na istoj sednici, 12.2.2026. god., Izvršni odbor NBS je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 19. februara, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
