Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 12.3.2026. god.) ponovo odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75% (u primeni od 12.9.2024. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. aprila 2026. god.
Počev od istog datuma (12.9.2024. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,75%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 5,75%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 13.9.2024. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 13,75%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 12.3.2026. god., Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na nepromenjenom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 4,5%.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu, kao i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4%. Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za 1,0%. Na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji. Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% Izvršni odbor NBS očekuje i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026. godine, kao i u srednjem roku. Pored oprezne monetarne politike NBS, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe. Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere NBS za podsticanje kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi se mogao negativno odraziti na cenovnu i finansijsku stabilnost.
Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor NBS naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti. Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju. Ono što se već sada može pretpostaviti jeste da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i na tokove robe i kapitala, koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama. Kada je reč o odlukama o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku povećao je neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke.
Ekonomska aktivnost u Srbiji je i početkom ove godine bila izložena znatnim izazovima, a pre svega smanjenoj proizvodnji rafinerije nafte u Pančevu, što se odrazilo na pad industrijske proizvodnje u januaru. Ipak, očekuje se iznalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano obavljanje aktivnosti Naftne industrije Srbije, što treba da doprinese i ubrzanju privrednog rasta u ostatku godine. Pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda ove godine očekuje se od potrošnje i od investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, pri čemu će u 2027. pozitivan doprinos imati i neto izvoz usled održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo“.
Izvršni odbor NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
