Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 10.5.2024. god.) i ovoga puta odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na niovu od 6,5% (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 13. juna 2024. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 10. maja, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na istom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 5,25%.
Odluku Izvršnog odbora NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, kao i prethodnih meseci, opredelili su pre svega srednjoročna projekcija inflacije i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega iako opadajući, i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci i znatna neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda. Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su se efekti prethodnog zaoštravanja monetarne politike u velikoj meri preneli na cenu i obim zaduživanja privatnog sektora, kao i da su se finansijski uslovi stabilizovali nakon što je referentna kamatna stopa poslednji put povećana u julu prošle godine.
Izvršni odbor NBS je imao u vidu da globalna inflacija, iako još uvek povišena, nastavlja da usporava i da su rizici u pogledu njenog daljeg kretanja sve više izbalansirani. Većina centralnih banaka sa sve većom izvesnošću predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, zahvaljujući pre svega prethodnom zaoštravanju monetarnih uslova, koje je, po svemu sudeći, završeno. I pored povišene bazne inflacije u uslovima zategnutih uslova na tržištu rada, preovlađuju očekivanja da će Evropska centralna banka u junu započeti smanjenje svojih kamatnih stopa, što bi trebalo da se odrazi na postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok će Sistem federalnih rezervi to najverovatnije odložiti još neko vreme. Opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije posebno nalažu svetske cene primarnih proizvoda, prvenstveno cene nafte, zbog volatilnog kretanja pod uticajem izraženih geopolitičkih tenzija, nastavka ograničavanja ponude zemalja OPEC-a, kao i niza drugih faktora.
Izvršni odbor NBS je istakao da međugodišnja inflacija u Srbiji nastavlja da usporava čak i brže nego što je NBS projektovala i u martu je iznosila 5%. Bazna inflacija je takođe nastavila da usporava, pod uticajem prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, i u martu se izjednačila sa ukupnom inflacijom. Usporavanju inflacije doprinosi smanjen rast cena hrane i dalje snižavanje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, pri čemu se od početka ove godine i kratkoročna očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja NBS. U narednom periodu Izvršni odbor NBS očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije od očekivanja iz srednjoročne projekcije inflacije iz februara.
Raspoloživi podaci o kretanjima u realnom sektoru ukazuju na to da su ostvarenja u prvom tromesečju ove godine bila povoljnija od očekivanja i da restriktivni monetarni uslovi nisu imali veće negativne efekte na privrednu aktivnost. Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda ubrzao je na 4,6% međugodišnje, vođen rastom aktivnosti u trgovini, industriji i građevinarstvu, uz pozitivan doprinos i ostalih uslužnih sektora. Pozitivnim kretanjima u realnom sektoru doprinosi i nastavak rasta zaposlenosti i zarada, uz smanjenje nezaposlenosti, pri čemu rastu realnih dohodaka doprinosi i smanjenje inflacije.
Izvršni odbor NBS naglašava da će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na sednici održanoj 10. maja, Izvršni odbor NBS je usvojio majski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 14. maja, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
