• Jun. 25
  • 22:03

Referentna kamatna stopa ponovo povećana - od 9. juna iznosi 2,5%

09.06.2022

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 9.6.2022. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu i ovoga puta podigne, i to na nivo od 2,50%, koja je u primeni počev od 9.6.2022. god. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. jula 2022. god.

Počev od istog datuma (9.6.2022. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 12,50%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 2,50%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.

Počev od 10.6.2022. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 10,50%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

Takođe, na istoj sednici od 9. juna, Izvršni odbor NBS je istovremeno odlučio da koridor kamatnih stopa NBS ostane nepromenjen (± 100 baznih poena, odnosno ± 1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%.

 

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja. U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, čemu NBS, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija, koja je u aprilu iznosila 5,5%, i dalje je dosta niža i od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja NBS.

U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, trebalo bi da inflacija u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor NBS procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, trebalo bi da dolazak nove poljoprivredne sezone rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

S obzirom na geopolitička dešavanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno je povećana i neizvesnost u izgledima globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope (ukupno za 75 baznih poena u ovoj godini), na raspon 0,75–1,0%, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Izvesno je da će i u narednim mesecima Sistem federalnih rezervi dodatno pooštravati monetarne uslove. Pored toga, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih inflatornih pritisaka od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg tromesečja mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne s povećanjem kamatnih stopa. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi da doprinesu povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora, koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i da su svetske cene primarnih proizvoda i energenata bile izrazito volatilne prethodnih meseci i da se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena. Nakon uvođenja dodatnog paketa sankcija Rusiji, kojim je obuhvaćen i uvoz nafte u Evropsku uniju iz Rusije, svetska cena nafte je, nakon pada u aprilu, ponovo povećana.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina dostupnih pokazatelja za četiri meseca ove godine ukazuje na to da je nastavljen rast ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda je u prvom tromesečju iznosio 4,4% međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast su vodili uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije. Takođe, na rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju uticalo je i povećanje zaliha, dok je doprinos neto izvoza bio negativan, i to prvenstveno zbog rasta uvoza energenata. I pored visokog stepena neizvesnosti, NBS očekuje nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu i procenjuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5%, što je zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, niži rast za 0,5 procentnih poena od očekivanog početkom godine. Pod pretpostavkom da neće doći do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju gasom na globalnom nivou, u srednjem roku projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije zadržana je u rasponu 4–5% godišnje.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

 


Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.