Ministar finansija, Siniša Mali, izjavio je (13.9.2022. god.) da će minimalna neto zarada u 2023. godini iznositi 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3%, kao i da će neoporezivi deo zarade biti uvećan sa 19.300 din. na 21.712 din.
„Od 1. januara 2023. god. minimalna cena rada iznosiće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 din., u odnosu na postojeću (minimalnu mesečnu zaradu – prim. Red.) od 35.000 din. To je povećanje od 14,3%, što je najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada“, rekao je Mali, nakon sednice Socio - ekonomskog saveta.
Ministar se zahvalio svim članovima Saveta na konstruktivnom dijalogu, ocenjujući da ti razgovori nisu ni malo laki i jednostavni, ali da je važno da svi učesnici dijaloga čuju jedni druge i da se razgovara. „Pokušali smo da balansiramo između dva zahteva - zahteva sindikata za mnogo veće povećanje minimalne zarade i zahteva poslodavaca da u uslovima rastućih cena energenata, velike nestabilnosti i neizvesnosti na tržištu, pokušamo da sačuvamo radna mesta, kao i da usled povećanja platnog fonda ne dođe do otpuštanja u Srbiji“, rekao je Mali.
Ministar Mali je istakao i da je važno da minimalna zarada realno raste više nego što raste stopa inflacije.
Ministar je ukazao i da je država opet preuzela teret povećanja minimalne zarade na sebe i donela odluku da se dodatno rasterete zarade, odnosno da se nastavi sa trendom smanjenja opterećenja na zarade koje je počelo 2017. god. „Od 1. januara 2023. god. ići ćemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 din. na 21.712 din. Na takav način ćemo da anuliramo povećanje koje donosi minimalna zarada kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost otpuštanja u Srbiji usled povećanja plata, a imajući u vidu celokupno stanje na svetskom tržištu i ogromnu krizu sa kojom se ceo svet u ovom trenutku suočava“, rekao je Mali.
On je istakao da je ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina sa 64%, sa ovim rasterećenjem, smanjeno na 60%. „Time činimo našu privredu konkurentnijom, naše okruženje atraktivnijim, a sa druge strane stimulišemo i motivišemo poslodavce, ne samo da ne otpuštaju radnike, nego i da zapošljavaju nove“, rekao je Mali.
On je zaključio i da je važno da građani Srbije razumeju da je minimalna cena rada ekonomska kategorija, a ne, kako neki komentarišu, socijalna. „Minimalna cena rada je vezana za poslodavca da u slučaju poteškoća u poslovanju u periodu najduže do šest meseci isplaćuje zaradu kako ne bi bilo otpuštanja i smanjenja radnih mesta. Uprkos tome pre par godina smo dogovorili da ćemo se truditi da kroz minimalnu cenu rada pokrijemo troškove minimalne potrošačke korpe“, rekao je Mali. On je podsetio da je samo pre par godina stepen te pokrivenosti bio 61,2%, a da je danas ta korpa pokrivena sa 81,2%. Dodao je i da će se u narednom periodu raditi na tome da se što pre dostigne minimalna potrošačka korpa.
Ministar Mali je dodao i da povećanje minimalne zarade treba gledati u sklopu šireg seta mera paketa mera koja Vlada Srbije planira u narednom periodu. Kako je rekao, od 1. novembra će biti povećane penzije za 9%, a od 1. januara dodatno 12,1% tako da će kumulativno penzije biti povećane u 2023. u odnosu na 2022. god. za čak 20,8%. Podseća i da će od 1. januara naredne godine biti povećane plate u javnom sektoru u iznosu od 12,5%. „Povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija treba da dovede do očuvanja i poboljšanja životnog standarda građana imajući u vidu stopu inflacije koja je uvezena i sa kojom se suočava cela Evropa, a ne samo Srbija“, rekao je Mali.
On je dodao i da očekuje da će prosečna plata u 2023. god. biti 706 evra, odnosno da ćemo do decembra naredne godine već imati platu 715, 720 evra. „U potpunosti idemo u korak sa planom da do kraja 2025. god. prosečna plata bude 1.000 evra, a prosečna penzija od 420 do 450 evra. Zato, uprkos krizi i svim problemima sa kojima se suočavamo, idemo sa ovakvim paketom mera koji ima za cilj da zaštiti građane Srbije, a sa druge strane i da poboljša njihov životni standard“, rekao je Mali.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić, rekla je da je pregovarački tim koji su činile tri strane – sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade, imao intenzivne pregovore. „Ovakvi razgovori nikada nisu jednostavni i laki, veoma se teško postiže konsenzus, pre svega, kada su u pitanju sindikati i poslodavci. Ono što nam je svima zajedničko jeste da nalazimo najbolje moguće rešenje u datim okolnostima za očuvanje i poboljšanje životnog standarda građana“, rekla je Kisić, i dodala da su u skladu sa tim i danas vođeni razgovori.
Ona se zahvalila svim članovima Socio-ekonomskog saveta na, kako je rekla, pre svega produktivnoj atmosferi, kvalitetnom socijalnom dijalogu i međusobnom uvažavanju. „Iako su nam nekada pogledi različiti na određena pitanja, ipak svi imamo isti cilj – poboljšanje životnog standarda građana“, rekla je Kisić i dodala da je minimalna cena rada samo jedna od mera u paketu.
Ministarka je podsetila i da je od početka godine, od kada je stupila na snagu minimalna cena rada za ovu godinu, pa do danas, donet čitav set drugih mera koje su, takođe, imale za cilj poboljšanje životnog standarda građana.
Predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, rekla je da povećanje minimalne zarade za 14,3%, nije ponuda koja je dovoljna za sindikate, odnosno one koji primaju minimalnu zaradu. „Naravno da smo svesni svega što se dešava, vodili smo diskusiju da pokušamo da dođemo do konsenzusa, ali očigledno su rasponi u našim stavovima takvi da se nismo mogli približiti. Nama ostaje da dalje razgovaramo i sa Vladom i sa poslodavcima i da pokušamo da reagujemo odmah početkom naredne godine imajući u vidu sve što se dešava na globalnom planu. Mi ćemo ovu temu morati da držimo gotovo redovno na sednicama Socio-ekonomskog saveta“, rekla je Andrić.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, je ukazao da je povećanje od 14,3%, kada se pogleda statistika, najveće povećanje do sada, ali da nije dovoljno. „Svake godine imamo najveća povećanja, svake godine su ta povećanja sve veća i veća, ali i razlika sa minimalnom potrošačkom korpom je sve veća“, rekao je Orbović i dodao da je cilj bio da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada budu u istoj ravni, ali da se, nažalost, to ne dešava.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije, Miloš Nenezić, izrazio je zadovoljstvo i zahvalio se Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju koje imaju za privredu Srbije i za poslodavce jer, kako je istakao, da nema privrede ne bi bilo ni zaposlenih, ni plata za građane, ni budžeta i ceo ciklus bi se urušio.
