Vlada Republike Srbije usvojila je, na sednici održanoj 4. januara 2024. god, na inicijativu predsednika Srbije, zaključak kojim se preporučuje poslodavcima u našoj zemlji da zaposlenima omoguće da ne rade na drugi dan Božića ‒ 8. januara 2024. god.
Istim zaključkom preporučuje se poslodavcima da zaposlenima koji 8. januara rade, obezbede prava koja pripadaju zaposlenom za rad na dan praznika koji je neradan dan, tj. uvećanu zaradu po tom osnovu.
Napominjemo, navedeno je utvrđeno zaključkom - koji je svakako niži pravni akt u odnosu na zakone, a naročito u odnosu na Zakon o državnim i drugim praznicima u R.Srbiji, i da ovaj zakon nije (za sada) menjan kako bi obuhvatio i drugi dan Božića kao praznik koji se obeležava neradno. Za sada, po ovom zakonu, neradno se praznuje samo prvi dan Božića, koji ove godine „pada“ u nedelju, tako da je u skladu sa važećim Zakonom o državnim i drugim praznicima u R.Srbiji, 8. januar (kao drugi dan Božića), a koji ove, 2024. godine „pada“ u ponedeljak, zapravo radni dan.
S tim u vezi, a imajući u vidu da je navedeno utvrđeno zaključkom i da se njime daje preporuka poslodavcima, mišljenja smo da isto predstavlja pravo, tj. samo mogućnost a NE obavezu poslodavca da zaposlenima omogući da neradno praznuju drugi dan Božića – pritom, pre svega mislimo na privatni sektor.
Što se tiče javnog sektora, verovatno će rukovodioci organa i drugih subjekata iz javnog sektora, doneti odluke u zavisnosti od delatnosti, prirode poslova koje obavljaju i drugih činjenica, ili će dobiti od strane nadležnih Ministarstava R.Srbije neka uputstva, naloge i slične akte o tome kako da u praksi primene predmetni Zaključak.
VAŽNO:
Napominjemo, ukoliko bi se predmetna preporuka iz Zaključka doslovce inkorporirala u Zakon o državnim i drugim praznicima u R.Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/01, 101/07 i 92/11), onda bi drugi dan Božića dobio „status“ verskog praznika koji se obeležava neradno, i zaposleni bi po tom osnovu imali pravo da ne rade uz primanje naknade zarade za vreme praznika koji se u R.Srbiji praznuje neradno, u skladu sa članom 114. stav 1. Zakona o radu - u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
PAŽNJA!
Ukazujemo, u skladu sa članom 108. Zakona o radu, ukoliko bi zaposleni na drugi dan Božića (8. januara) radio, imao bi pravo na uvećanje zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to, najmanje 110% od osnovice (stav 1. tačka 1) pomenutog člana Zakona o radu).
Pored navedenog, ako bi toga dana (8. januara) zaposleni radio duže od 8 časova, tj. ako bi radio prekovremeno, u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 3) Zakona o radu, imao bi pravo na dodatno uvećanje zarade, po osnovu prekovremenog rada - najmanje 26% od osnovice, pošto se navedna uvećanja sabiraju: „Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.“ (stav 3. iz člana 108. istog zakona).
Podsećamo, pored navedenih, u skladu sa članom 108. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i u sledećim slučajevima:
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kd poslodavca (minuli rad) – najmanje - 0,4% od osnovice, kao i
- ukolko su opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu utvrđeni i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je npr. uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Inače, osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dakle, „bruto“ osnovna zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose na teret zaposlenog.
