Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj (10.8.2023. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na niovu od 6,5% (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. septembra 2023. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 10. avgusta, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na istom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 5,25%.
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, što bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije. Istovremeno, Izvršni odbor NBS očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera. Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor NBS ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Globalni troškovni pritisci nastavili su da slabe, pre svega po osnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu. Iako se po tom osnovu, kao i usled rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, inflacija na globalnom nivou smanjuje, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki, što može dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih politika u pojedinim zemljama, a naročito u zoni evra. Na globalnom nivou bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporije opada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija. U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja, nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. god. Takođe, Izvršni odbor NBS je imao u vidu to što je očekivani rast svetske privrede ove i naredne godine ispod dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija i povećanog javnog duga. U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije. Ipak, Izvršni odbor NBS ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS, međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji. Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije, koja se u junu spustila na jednocifreni nivo. Procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu, kada bi mogla da iznosi oko 12,5%, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena. Izvršni odbor NBS očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. god. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u horizontu monetarne politike doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani pad inflacionih očekivanja.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS, rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan i, prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 1,7% međugodišnje. Ostvarenom rastu najviše doprinosi oporavak sektora građevinarstva i rast aktivnosti u uslužnim sektorima zahvaljujući nastavku povećanja zaposlenosti i zarada. Rast beleži i poljoprivreda, jer je ovogodišnja poljoprivredna sezona, i pored obilnih padavina i šteta u pojedinim područjima, bolja od prošlogodišnje, koju je obeležila suša. Zahvaljujući oporavku proizvodnje električne energije, i industrija je dala pozitivan doprinos, uprkos nižoj aktivnosti u prerađivačkoj industriji, na koju se odražava niža proizvodna aktivnost naših trgovinskih partnera, a pre svega Nemačke.
NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da buduće odluke o monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.
Na pomenutoj sednici Izvršni odbor NBS je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 16. avgusta.
