• Sep. 26
  • 03:46

Referentna kamatna stopa povećana na 3,5%

09.09.2022

Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 8.9.2022. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu i ovoga puta podigne, i to na nivo od 3,5%, koja je u primeni počev od 8.9.2022. god. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. oktobra 2022. god.

Počev od istog datuma (8.9.2022. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 13,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 3,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.

Počev od 9.9.2022. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 11,5% – čini je važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.

Takođe, na istoj sednici od 8. septembra, Izvršni odbor NBS je istovremeno odlučio da poveća i stopu na kreditne olakšice, koja sada iznosi 4,5%, a stopu na depozitne olakšice povećao je na 2,5%.

 

Izvršni odbor NBS nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.

Izvršni odbor NBS je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti s pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Donošenjem ovakve odluke NBS će doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Takođe, na ovaj način utiče se na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja. Od oktobra prošle godine, NBS postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, NBS cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, ograničavanjem efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije. Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije, uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su, zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda smanjene u prethodna dva meseca, one se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego pre godinu dana, pri čemu su cene prirodnog gasa i električne energije na evropskom tržištu u avgustu zabeležile čak nove rekordne nivoe.

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji. Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 12,8%, od čega je oko 70% doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u julu iznosila 7,5% međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora NBS, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Uprkos smanjenju eksterne tražnje u uslovima zaoštrenih geopolitičkih tenzija, u prvoj polovini ove godine zadržana je relativno visoka stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u Srbiji, koja je iznosila 4,1% međugodišnje. Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su povećale proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije, kao i dalji rast zaposlenosti, zarada i smanjenje nezaposlenosti, što se odrazilo na rast lične potrošnje i po tom osnovu povećanu aktivnost uslužnih sektora. U uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, očekujemo usporavanje privrednog rasta Srbije u ostatku ove i početkom naredne godine, tako da projektujemo da će, u osnovnom scenariju, rast u ovoj i narednoj godini biti u rasponu 3,5-4,5%, ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

  • Kontakt podaci
  • Rezon Media Grup
  • Loznička 2, 11000 Beograd
  • +381 11 244 34 01
  • +381 11 244 91 46
  • info@rezon.rs
  • Instagram
  •  
  • Rezon Bulgaria
  • Rezon Romania

Dizajn i izrada sajta Creative Web

2017. Sva prava zadržana. RezonSrbija.rs
Member of Radika Verlag

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.