Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj (13.7.2023. god.) odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća na 6,5%, dakle za 25 baznih poena (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. avgusta 2023. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja sada iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 13. jula, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da za 25 baznih poena poveća i stopu na kreditne olakšice, koja sada iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja sada iznosi 5,25%.
Pri donošenju takve odluke Izvršni odbor NBS je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu, međugodišnje posmatrano. Međutim, Izvršni odbor NBS smatra da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban s obzirom na to da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se očekivalo. Iako se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki. Pri tome, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada. To ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka može očekivati i u narednom periodu. U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nastavljeno je smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još uvek znatno iznad cilja. Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku. Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema federalnih rezervi da nakon deset uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu. Izvršni odbor NBS ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike i zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena u narednom periodu.
U skladu sa očekivanjima Izvršni odbor NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7%. Nastavku usporavanja inflacije doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija, koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane. Ipak, važno je istaći da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za takvo njihovo kretanje jesu nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine). I pored toga što agrometeorološki uslovi mogu uticati na odstupanje cena povrća od sezonski uobičajenih kretanja i u narednom periodu, tj. da njihov pad u letnjim mesecima bude manji od sezonski uobičajenog, Izvršni odbor NBS očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.
Pokazatelji kretanja u realnom sektoru ukazuju na to da će i u drugom tromesečju biti ostvaren rast ekonomske aktivnosti i u odnosu na prethodno tromesečje i međugodišnje posmatrano, čemu pre svega doprinose povoljna spoljnotrgovinska kretanja – robni izvoz izražen u evrima porastao je za 10,5% međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 11,6% međugodišnje u periodu januar–maj. U okviru robnog izvoza, raste izvoz prerađivačke industrije i električne energije, dok je smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.
Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru NBS znatno doprinosi ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti. NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.
